Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp

KAKO OSVOJITI VLAST

kako-osvojiti-vlast

U zadnjih 30 godina na našim prostorima vidjamo jedna te ista lica na političkoj sceni Srbije. Naravno ovo može da se primeni na skoro sve zemlje koje su nekada činile Jugoslaviju.
U ovom tekstu ću se fokusirati na to da odgovorim na nekoliko ključnih pitanja, uključujući i ono najbitnije, a to je kako osvojiti vlast u zemlji i pritom srušiti onu trenutno postojeću.
Takodje ću odgovoriti i na mnoštvo drugih pitanja koja interesuju svakog prosečnog čoveka kojeg iole zanima ova tema.

Pitanja kao što su: 

  • Ko je zaista kriv za stanje u našoj družavi koje je identično zadnjih 30+ godina?
  • Zašto na političkoj sceni nema nikog iole poštenog i pametnog ko bi bio u stanju da povede ovaj narod u svetliju budućnost?
  • Koliko je realno da bilo ko pokuša da udje u politiku, osnuje pokret ili stranku i promeni nešto na taj način?
  • Kako je moguće da faktički tri stranke se smenjuju na desetak godina sa njihovim satelit strankicama, a svi ostali polako nestaju?
  • Kako osvajati vlast, revolucijom ili mirnim i demokratskim sredstvima?

Takodje ću vam predstaviti i na mom ličnom primeru koji potezi su ključni za bilo koji vid pobede na ovom polju ali i na greške koje vrebaju iza ćoška.

KO JE KRIV ZA SITUACIJU U KOJOJ SE NALAZIMO

Naravno, siguran sam da bi većina ljudi uperila prstom na pokvarene i korumpirane političare koji proždiru na svakodnevnom nivou našu budućnost ali i budućnost generacija koje tek dolaze. Ali da li je to zaista baš tako jednostavno? Ako malo bolje sagledamo stvari, zar taj isti narod koji propada i pati upravo i ne bira te iste političate?

Ovo pitanje je možda u rangu onog šta je nastalo prvo, kokoška ili jaje. Političari su takodje narod tj. iz naroda, a u drugu ruku birani su od strane tog istog naroda. Naroda koji nije zadovoljan njima. Znam, da nije smešno bilo bi žalosno ali je prosto neverovatno da se u krug vrte jedna te iste face, jedne te iste stranke već 3 decenije, a da za sve to vreme narod kuka kako mu nije bolje i bira isto.

Afera aferu sustiže, predizborna obećanja padaju u vodu posle svakih izbora, neboluze i skandali potresaju celu političku scenu, imamo imena političara, dogadjaje, sve istoriski pribeleženo, a opet kroz neko kraće vreme se sve to zaboravi i opet se nekako biraju jedni te isti ljudi.

Jedino moguće objašnjenje za ovaj paradoks jeste da sam narod nije ništa bolji od tih istih političara. Jedina razlika je u tome što prosečan čovek nije u takvoj situaciji, mogućnosti, položaju da zloupotrebi svoj uticaj i moć.

A da jeste, veliko je pitanje da li bi bio bolji ili gori od prosečnog političara! Ne treba nikome suditi unapred ali smatram da je ovo naša realnost, jer ne postoji drugo objašnjenje zašto bi ljudi toliko dugo tolerisali svu tu korupciju, bahatost, ugnjetavanje slabijih, ucene, ispiranje mozga i generalno jednu veliku LAŽ ako i sami ne gaje u sebi sklonosti ka svemu tome.

Naravno mnogi koji to nisu mogli da trpe, a preslabi da sami učine neku promenu su davno napustili zemlju i time doprineli da ovde situacije bude još gora, jer realno sve je manje ljudi ovde koji ne bi prodali svoju “veru za večeru” u nekom momentu.

VITEZ I SPASILAC NA BELOM KONJU

ljubisa-preletacevic-beli

Pošto smo ustanovili da su i narod i političari podjednako krivi za ovu situaciju, postavlja se pitanje kako je moguće da se do sada nije pojavio neki vitez na belom konju koji bi nas izbavio iz ove bede? Možda se i pojavio, ali ga narod nije prepoznao i podržao u meri koja bi bila dovoljna za neke promene, možda nam je ispred nosa proletelo mnogo takvih ljudi, ali mi nemamo više kao narod ni gram poverenja u bilo koga i bilo šta.

Što je donekle i opravdano jer realno da vas neko “siluje” 30 godina ta trauma bi ostala doživotno. Svi nam deluju isto kada stave ona odelca i kravatice, odmah pretpostavljamo samo najgore. Naravno da stvar bude gora u Srbiji zaista i jeste situacija da na jednog junaka dolazi buljuk izdajnika i prodanih duša, ali problem je što nam i taj jedan junak promakne jer smo suviše istraumirani od svih ovih ostalih.

Stvar je u tome da i kada bi narod prepoznao u nekome tog spasioca, taj čovek ili žena ne bi mogli da urade ništa sami. Taj neko bi mogao da bude samo varnica koja bi pokrenula neke stvari, a potrebno je toliko drugih stvari da se poklope i dovedu u red ne bi li postojala ikakva šansa za celokupnom promenom.

Zato je na prvom mestu apsolutno pogrešno čekati jednog jedinog pojedinca, spasioca, viteza kako bi nas on nekim čudom izbavio iz ovih okova u kojima se nalazimo. Uzmimo stvari u svoje ruke, a ostalo će da se poklopi kada dodje vreme.

Vitez bi došao i doći će u to nemam sumnje, pre ili kasnije. Poenta je šta bi ovde dočekao? Da li bi ga dočekali ljudi koji ni rodjenoj majci ne veruju ili bi istu prodali za šaku dolara, puni zavisti i nepoverenja. Ili bi ga dočekali ljudi sa kojima velike stvari mogu da se odrade, ljudi koji kapiraju kako jedno zdravo društvo treba da funkcioniše, ljudi bez prenaduvanog ega, sa energijom, idejom, kreativnošću i velikom željom za napretkom na svim poljima.

Zapamtite, ni jedan čovek, ma koliko pametan, uticajan, harizmatičan i pošten bio, ne može da se bori sam sa ovim ajkulama koje imamo na političkoj sceni. Kada dodje pravo vreme i pojavi se prava opcija, a ljudi je prepoznaju, onda je ključno da se ljudi okupe i deluju zajedno bez bilo kakvih podela. Smatram da je to jedini način da ostvarimo taj san koji sanjamo već više od 3 decenije.

DA LI TREBA DA POKUŠATE SE BAVITE POLITIKOM I KAKO DA TO USPEŠNO RADITE

Kratak odgovor je DA, ali naravno sa velikim ALI!

Realno gledano, velika većina ljudi se bavi politikom na svakodnevnom nivou. Donosite toliko bitnih odluka za recimo budućnost vaše porodice i generalno u kom pravcu će dalje da teče vaš život. Na svakodnevom nivou donosite mnoštvo dobrih ili loših odluka koje imaju odredjene posledice.

E vidite, isto je i sa profesionalnim bavljenjem politikom. Vi donosite odluke, ali odluke od kojih zavisi budućnost cele nacije, dakle daleko veća odgovornost je u pitanju ali su stvari u suštini identične.

Moj savet vam je da ako ovo zaista želite, onda to i uradite. Ali pokušaću da vam skrenem pažnju u narednim rečenicama na šta sve treba da obratite pažnju i šta je potrebno da posedujete ne bi li uopšte imali šansu u tom svetu.

Prvo i osnovno morate da shvatite da nije moguće za kratko vreme učiniti nekada čak i najmanje uspehe ili promene. Za velike stvari je potrebno vreme i ako to uspete da skapirate tj. da se do vlasti dolazi kroz ogromno žrtvovanje vremena, gde činite da vaš pokret/stranka rastu do tačke kada ozbiljno možete da ugrozite trenutnu vlast.

Ne možete da samo osnujete pokret, skupite 100 ljudi i očekujete da ćete za pola godine biti u stanju da srušite vladajuću stranku jer bože moj vi ste neka nova lica, pametni, harizmatični i pošteni ljudi koje će narod preko noći prepoznati i dati svoje poverenje.

Poverenje se stiče, isto kao i kod običnih prijateljstava. Razmislite samo koliko iskrenih prijatelja u životu imate? Na prste se mogu prebrojati i uglavnom je to 2 ili 3, a zašto? Pa zato što imate medjusobno poverenje koje se gradilo godinama, dokazivalo na milion malih načina. Isto je i sa narodom, morate da radite na tom poverenju, a ne da zahtevate i ubedjujete nekoga da vam veruje jer eto vi ste nova lica i niste uprljani do sada?!

Drugo, morate da razvijate vaš pokret, pronalazite istomišljenike i ljude sa identičnom energijom i idejama, da u svakom mestu u Srbiji u jednom trenutku imate nekoga vašeg. Neko bi rekao da li je potreban novac za recimo formiranje odbora, jer eto mora da se uzme u najam neka prostorija tj. da se plaća kirija-računi za to neko mesto gde ljudi mogu da se okupe.

Pazite, živimo u 21 veku. Veku novih tehnologija. Naravno da ako je to moguće, bi onda to bilo i poželjno, ali ljudi moji, postoji recimo ZOOM platforma preko koje mogu da se drže sve vrste stranačkih sastanaka online i besplatno, a ako vam je do fizičke socjalizacije kako bi bolje upoznali vaše saborce, pa možete da odete i u park i razglabate od jutra do sutra o svemu, ne moraju to da budu stranačke prostorije.

Poenta je da alternativnih rešenja u današnje vreme ima na pretek, samo potrebno da ljudi sagledaju stvari iz drugačijeg ugla. Treće, morate da imate unikatan pristup prema ljudima. Recimo Preletačevićev pristup je bio kroz satiru i videli ste koliko je to uspešan pristup tada bio, jer je to jezik koji je većina ljudi razumela i prihvatila. Ali o tome malo više kasnije.

Ne treba da se izražavate i ponašate na isti način kao i ostali ili čak i oblačite, budite svoji jer originalnost ljudi cene. Ljudima je dosta jednih te istih ljudi koji pričaju manje više istu izlizanu priču.
Budite vi živi primer ideje koju predstavljate. Ključno je živeti ono što govorite i ne može da vam bude izgovor da vam to neda ovaj ili onaj na vlasti. Bez toga vi imate samo praznu, prenaduvanu priču koja će da pukne pre ili kasnije.

ZAŠTO VEĆINA POKRETA I STRANAKA NESTAJE SA POLITIČKE SCENE

Prvo, zato što nisu osnovane na principima koje sam gore naveo ali i mnogim drugim za koje bi mi trebalo još mnogo prostora ne bi li vam to predočio na ovaj pisani način.

Znamo ko je još uvek tu aktivan i sada ću analizirati ukratko, posebno te pojave.

SPS – Lider Ivica Dačić, opstaje na političkoj sceni evo 30 godina već, šta je njihova tajna?

Poenta je da kod njih danas nema prevelike tajne, jer ova stranka bukvalno živi pre svega na staroj slavi. Za nju glasaju ljudi koji su nekada bili zaljubljenici u Slobu i trupuju da je to jedno te isto i dan danas.

Na svakim izborima već godinama unazad oni dobijaju 10% do 13% i to je upravo to, većina tih glasova je od tih ljudi. Jedan deo ide od stranački zaposlenih koji vraćaju tu uslugu svojim glasom. Ova stranka će pre ili kasnije da se ugasi, razlog tome je jer su zaostali u vremenu, ne postoji ništa novo što mogu da ponude i bukvalno crpe svoje zadnje resurse.

SNS – lider Aleksandar Vučić, evo bliži im se skoro 12 godina od osnivanja i skoro su isto toliko vladajuća stranka.

Kako su uspeli? Pa iskoristili su idealnu priliku i momenat i slabost njihovih prethodnika. Imali su finansije da razviju u to vreme dobru stranačku infrastrukturu, a imali su i novac za svoju promociju u vidu marketinga.

Takodje su ubedili narod tj. osvojili narodno poverenje sa par jeftinijih trikova kao što je bilo recimo hapšenje tajkuna Miroslava Miškovića.

Dok još narod nije shvatio u potpunosti na čemu je, SNS je dalje razvijao i širio svoj uticaj i moć, postavljali su svoje lojalne ljude na sve moguće bitne pozicije, pridobili medije i omasovili svoje članstvo. I dok je narod trepnuo u roku od 4 godine su postali toliko jaki da konkurenciju bukvalno više nisu ni imali i to se nastavilo do dana današnjeg.

A mnoge su stranke za to vreme propale ili svedene na mizerne senke nečega što su nekada bili.

Najbolji primer je Demokratska stranka i Radikali. I jedni i drugi, nekada jaki protivnici su sada svedeni na to da su priključeni na respirator. Raspali su se zbog više faktora, a pre svega zbog toga što su zaostali u vremenu i prostoru, demokrate se nikada nisu oporavile od onog šoka kada im je vlast preuzeo SNS, a radikali su zaostali još u 90-tim godinama i trupuju da će dogodine da osvajaju Zadar. Raspali su se zbog prenaduvanog ega svojih lidera, nepoverenja medju članstvom, sujetom i pre svega nedostatkom novih ideja i motivacije da se one sprovedu u delo.

Beli Preletacevic

STRANKE I POKRETI NOVOG DOBA

Danas imamo mnoge stranke i pokrete koji uporno prave sve ove gore navedene greške ili generalno ne rade stvari koje su bitne na duže staze.

Strašna je činjenica da niko od njih nije u stanju da danas samostalno izvede ni 1000 ljudi na bilo kakav protest, već se lepe i pokušavaju da se uklope u već neke postojeće proteste. I čija je to greška, zaključite sami?!

Navešču jedan konkretan primer.

Uzmite recimo stranku Dveri – Boška Obradovića, sećam se prvih godina kada je ta stranka još bila pokret, da su mogli komotno u svakom trenutku da izvedu na ulice 20.000 – 30.000 ljudi, a danas kao što rekoh, bio bi iznenadjen kada bi video na ulici da mogu da skupe 500 ljudi, a o 1000 da i ne govorim.

Da ne bude zabune i da neko ne kaže kako napadam ove ili one, ovo važi i za veliku većinu stranaka “novog doba“. Recimo isti je slučaj i sa DJB – Saše RadulovićaPSG – Sergeja Trifunovića (još uvek), pokretom 1 od 5 miliona itd itd…

Umesto da su svi radili na tome da postanu jaki, omasove svoje članstvo, izgrade stranačku infrastrukturu, žive ono zašta se zalažu, kreiraju i promovišu svoju priču i sprovode svoje ideje makar one bile i malecne u delo oni su jedva dočekali da izadju na izbore u nadi da će da dobiju poslaničku platu. Šatro, kao bolje će sa 5 poslanika da se bore za narod iz skupštine.

Najbolji primer ovoga je DJB koji je bio 4 godine u skupštini i uradio šta? Mislim svaka čast ukazali su na mnoge stvari i u to nema sumnje, ima dosta pozitivnih stvari ali oni umesto da ojačaju još više zbog te činjenice što su u skupštini, dolaze na ivicu provalije da ih skoro pa nema više. Bore se za 3% na izborima. Pa onda kukaju kako su izbori pokradeni što svi mi već znamo i bez konkretnih dokaza. Poenta je da niko nema snagu koja je potrebna da kao prvo spreči kradju na izborima, a ako do toga i dodje onda da organizuje tako jak protest koji je u stanju da blokira celu zemlju dok se stvari ne isprave.

E vidite da su DJB ili Dveri ili neko treći, danas ta jaka stranka koja svakako mora nekada u budućnosti postojati ne bi SNS-u ni palo na pamet da krade bilo gde, a pogotovo ne na izborima. Jer bi postojali kontrolori na svakom biračkom mestu i SNS-ovci bi onda znali da ne mogu da se zajebavaju baš kako im dune.

KAKO OSVOJITI VLAST

Pa ako vam to do sada nije jasno onda zaista ne znam šta bih vam rekao. Šalim se, dakle da rezimiramo neke stvari.

Rušiti vlast nekakvom revolucijom, dakle gradjanskim ratom u 21 veku nema nikakvog smisla i logike. Pa vi prvi ne biste voleli da ginete ili da vam deca ginu na takav način. To se radi samo u baš ekstremnim situacijama, a smatram da nismo došli još uvek do toga ma koliko ova vlast izgledala diktatorski.

Vlast može da padne na izborima i u to sam uveren i potpuno siguran, ali vlast mora da ima dostojnog protivnika koji je spreman da pokaže zube. Kada kažem dostojnog protivnika mislim na pokret ili stranku koja ima sve one kvalitete koje sam naveo u ovom tekstu.

Znači, prvo takva priča mora da se gradi godinama, po mom misljenju 4 godine bi bile dovoljno vremena da se izgradi pokret koji bi mogao da parira i ima šansu da pobedi na izborima. Članstvo je presudno, potrebni su članovi iz svakog sela, varošice ili grada u zemlji, a ne samo da se sve fokusira na Beograd kao što su mnogi već radili.  

Ako ne možete da imate pristup medijima tu je internet. Morate da budete dostupni na svim platformama gde je moguće preneti vašu poruku i gde se može ostvariti interakcija sa ljudima. Potrebno je da živite ono zašta se zalažete, primer je recimo ako se zalažete za očuvanje prirode, morate da budete prisutni u svakom mestu gde je to ugroženo, na svakom protestu koji se organizuje u vezi toga itd itd.

Morate da budete drugaciji od ostalih, originalni i unikatni sa drugačijim pristupom koji zaista dopire do vaših budućih glasača i ljudi koji će stati iza vas u svakom momentu.

Morate da steknete poverenje ljudi tako što ćete raditi ono što govorite ili obećate.
Ne smete da dozvolite da vas slatkorečivost nekih drugih političara primora da pravite sulude saveze. Ova stvar je došla glave mnogim pokretima koji su možda i imali neki potencijal, tako da vodite računa i ne ulazite u saveze i partnerstva olako.

Primera radi to je kao kada bi vas nestašna deca koja prave probleme u školi zvala u njihovo društvo, a vi prihvatite. Onda i da ste najbolji na svetu ljudi okolo će smatrati drugačije jer ste u društvu koje je pravilo probleme. Morate da verujete da ćete sami imati snagu da izgurate sve na kraju.

LJUBIŠA PRELETAČEVIĆ BELI I POKRET SAMO JAKO IZBORI 2017

Vidite, Preletačević je za vreme izbora 2017 napravio mnoge od gore navedenih grešaka ali i pozitivne stvari. Dokazao je da bukvalno bez dinara, kampanjom preko facebooka i youtuba. Unikatnim pristupom kroz satiru i idejama koje do tada nisu bile vidjene na političkoj sceni na koje su vlast i opozicija bile matirane i zatečene.

Scenskim nastupima, bukvalno pisanim scenarijom i na početku malom ekipom koja je postala velika za vreme svih tih dešavanja i kroz veoma kratak period je uspeo da osvoji po njima (vlasti i opoziciji) skoro 350.000 glasova. Možete li samo da zamislite koliko je glasova tu još pokradeno jer nije bilo kontrolora na izbornim mestima.

Primer kampanje koja se uspešno vodila na youtube, skoro 2 miliona pregleda u roku od mesec dana na trilogiju "Beli se budi" koja je imala za cilj predstavljanje predsedničkog kandidata u sasvim novom, kreativnom i inovativnom smislu...

Mozete li samo da zamislite sta je još sve moglo da se uradi da je bilo finansija i boljeg marketinga, da je bilo više vremena za rast pokreta i takve ideje, a ne onako preko noći da se preseče da se izadje na izbore? Da je bilo više sloge i ozbilnosti…

Ehhh da je bilo više kvalitetnih ljudi sa idejama, sposobnostima i voljom da se nešto postigne. Mislite li da bi popularnost pokreta bila ista da se pokret priklonio opoziciji ili vladajućoj stranci i da nije ostao svoj do kraja? A tu su još i mnoga, mnogo druga pitanja na koja je moguće odgovoriti ako ste čitali ovaj tekst sa pažnjom i razumevanjem.

Čika je dokazao da je sve to moguće, da je moguće stvoriti promenu čak i kada izgleda da je sve izgubjeno. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

0