Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on whatsapp

UDARILO ME NA EMOTIVNI BES

Emotivno - Bes

Ponekad poželim da se nisam rodio ovde. Šta više, od svih svojih drugara imao sam najveću šansu da se rodim u nekoj drugoj državi jer mi je majka iz Slovačke, a otac neki period živeo u Nemačkoj. Mogo sam brate u Bratislavi da odrastem ili u Berlinu ali neka energija je rešila da to ipak bude Jugoslavija.

Ponosan sam na svoje poreklo sa obe strane ali naravno ovo srpsko mi je nekako draže jer ima burniju i hrabriju istoriju, čudnu i jedinstvenu genetiku. Ima nešto što slovačko poreklo nema, a opet i tu drugu stranu poštujem jer miks dva dobra začina daju obroku bolji ukus.

 Gledam danima, mesecima strane izvočađe-umetnike na Jutubu kako žive svoj san. Mladi, talentovani, kul ljudi koji žive život punih pluća dok moja generacija i ja lutamo godinama unazad.

Rođeni smo u vreme rata, prohodali u vreme inflacija, odrasli u vreme bombardovanja, postali momci u vreme najveće pljačke i privatizacije svega što je održavalo naše familije i na kraju prevremeno postali ljudi u vremenu kada našom zemljom vlada šljam.

Ljubomoran sam i UDARILO ME NA EMOTIVNI BES, kada sagledam gde živim. 

Ljubomoran sam na mladog Švabu, Australijanca, Francuza, Holanđanina, Engleza jer ima šansu od svog rođenja. Ioako nikad ne bih menjao svoju zemlju, svoje poreklo, svoju krv, ljubomoran sam jer me jede iznutra sada kada treba da stvorim porodicu i bavim se onim što me ispunjava. 

Vidi, radiću prljave poslove, biću u kreču do glave, čistiću ljudima zgrade nije problem. Ne stidim se. Al ja želim da putujem, da pomognem majci, da sa braćom ne vodim dan-noć priče ne bi li ih izvadio iz problema u koje su upali zbog apatije, depresije, droge i besparice, da mi deca odrastaju bez ratova i inflacija.

Povrh svega skromni smo, ne želimo kule i gradove, raj na zemlji pa me zato sve mnogo boli. Ne treba nam ceo svet, treba nam naša Srbija da nas poštuje i voli kao što mi nju volimo. 

Pa jebem vam mater više. Terate me na najveće zlo, a to je da proklinjem dan na koji sam se rodio u ovoj zemlji. Zašto to radite ? Vi ste psihopate i loši ljudi koji su svoje duše prodali đavolu ili kom god kurcu više. Uništili ste nam detinjstvo, momačke dane, al vam neću dati da uništite i čoveka u nama. Bili smo deca, bilo nam je lepo, igrali smo se, nismo razmišljali o situaciji, da…

Ali naši matorci jesu. Njima ste gasili radna mesta, ostavljali ih bez poslova, terali u dugove, navlačili stres i jad koji je nas sačekao sada kad smo postali ljudi kada smo mi roditelji. Zašto nam to radite ? Ima li kraja ?

Ima li kraja vašem iživljavanju ? I na kraju krajeva jel ste vi svesni da satirete sopstveni rod ? Mi smo svi ista vrsta, istu krv imamo, iste su nam pradede prelazile Albaniju, umirale za nas. Milijarde evra, nekretnine i moć vas neće izbaviti iz onoga što vam sledi nekad i negde.

Ne od naše ruke, već od ruke onoga što je iznad svih nas. Ali zapamtite svi vi koji krojite naše sudbine, otupeće i vama makaze jednog dana, da li od naše ruke ili od više sile to još nije skroz definisano. Ali sigurno hoće! Ja se predati neću, a pokušaću da ubedim i druge dobre ljude koji su možda već i sada digli ruke od svega da promene svoje mišljenje i bore se za bolje DANAS. Udružićemo se, pomoći ćemo jedni drugima, promenićemo stare i loše navike zbog kojih ste i mogli da nas jašete ovoliko dugo.

Čuvajte se jer mi dolazimo! 

Ljubi Luka